Просторно уређење и заштита животне средине

Стање које затичемо

Програм је настао у редовима академске и универзитетске заједнице која годинама покушава да кроз свој рад укаже на проблеме у области просторног уређења и заштите животне средине у РС, али се то не чује. Нема задовољавајуће комуникације између министарстава и академске базе, иако је то законом обавезујуће. Посебно је изражена потреба за тим, јер министарства, у правилу, немају стручне капацитете да се баве пословима из својих ресора, с обзиром на начин како се бирају министри и колико има запослених по министарствима који имају дипломе са приватних факултета.

РС нема имплементиран систем интегралног просторног планирања који је основ стратешког и одрживог развоја (Закон о уређењу простора и грађењу и Закон о стратешком планирању и управљању развојем РС). Јавни интерес у простору се не штити.

Трећина општина у РС нема просторне планове. Половина општина нема урбанистичке планове општинских центара. (Бањалука, као највећи град нема УП и развија се стихијски). То све је законска обавеза која се не спроводи на територији РС. Инспекције не раде свој посао. Министарство просторног уређења, грађевинарства и екологије се не бави тим проблемима и не дјелује у правцу да их превазилази.

Рурална територија се не планира посебним просторно-планским документима. Професори са УНИБЛ су објавили поражавајућу мапу депопулације територије РС на којој је видљиво да се рурална територија РС у јужном, југоисточном и југозападном дијелу испразнила. Више од пола територије РС! Нема студије одрживог руралног развоја.

Просторни план РС (ППРС) је истекао 2025. год., али ни он није имплементиран у бројним аспектима просторног развоја.

ППРС није имплементиран ни у секторским стратегијама развоја, нити су оне међусобно усаглашене. Многе недостају (демографска стратегија, стратегија руралног развоја, урбаног развоја...)

Нису заштићена природна добра. Од планираних 15-20% територије, заштићено је само 3%. То је био посао и одговорност министарства. Није установљена ни еколошка мрежа. Предјели нису идентификовани. Чак су избачени из Закона о заштити природе 2024.

ППРС није пренесен у просторне планове општина.

Зато издавање концесија на природна добра није у складу са системом планирања, јер нису постигнути предуслови у домену израде планова и заштите природе. Упркос томе, Министарство за просторно уређење грађевинарство и екологију активно ради на издавању еколошких дозвола, чиме се значајно смањује еколошки потенцијал територије. ПДП РС ће тражити укидање концесија до усаглашавања са системом планирања и одрживим руралним развојем.

• Квалитет просторно-планских докумената је на врло ниском нивоу.
• Угашен је УЗРС који је био гарант за квалитет просторно-планске документације. Државни институт мора да постоји.
• Струка у области просторног и урбанистичког планирања је угрожена, подређена приватним интересима, политичким одлукама, изложена притисцима који су резултат општег амбијента друштва у којем су корупција и непоштовање закона постале нормалан начин функционисања друштва.
• Нема одговорности за јавни интерес.
• Образовање је изгубило свој смисао.

Основни циљеви

• Одрживи развој РС!
• Интегрална заштита животне средине и природних добара на територији РС!
• Одрживи рурални развој територије РС!
• Одрживи урбани развој градова РС!

Основни задаци

• Заштита јавног интереса у простору. Одговорност свих актера на пословима планирања и управљања просторним ресурсима.
• Обавеза израде свих стратешких просторно-планских докумената (ПП РС, просторних планова општина (територија градова) и урбанистичких планова градова) као основних механизама за одрживи развој територије РС и стратешки развој РС у цјелини.
• Обавеза усаглашавања свих планова и секторских стратегија са ПП Републике Српске.
• Обустава издавања концесија на природна добра, док се не донесу сви потребни просторно плански документи и не изврши заштита природних добара. До сада је овај процес издавања концесија остварио негативан утицај на природу и одрживи развој.
• Обустава израде регулационих планова у Бањалуци до доношења Урбанистичког плана.
• Укључивање катедри са државних универзитета у РС у стручни мониторинг код израде стратешких просторно-планских докумената и секторских стратегија развоја.
• Јачање републичких институција оснивањем института, у сарадњи или суорганизацији са државним универзитетима:
  • Институт за просторно планирање
  • Институт за испитивање материјала и конструкција
  • Институт за биолошке ресурсе
• Унапређење статуса и заштите струке просторног и урбаног планирања, али и контроле професионалне одговорности и етике кроз активнији и транспарентнији рад Инжењерске коморе РС.
• Стварање бољих општих друштвених услова за професионалан рад у струци (владавина права, борба против корупције, смањење утицаја тржишта и инвеститора на урбано и просторно планирање, заштита јавног интереса од стране доносиоца одлука и струке, партиципаторно планирање и др.).
• Јачање улоге образовног сектора у процесима просторног развоја.
• Укључивање јавности и транспарентност рада на пољу просторног и урбаног развоја.

Конкретне мјере

• Поставити законски рок обавезе свих општина и градова да донесу просторне и урбанистичке планове. (Министарство просторног уређења, грађевинарства и екологије)
• Инспекцијским контролама обезбиједити континуитет просторно-планске документације и одговорност актера, у складу са законом. (Инспекције)
• Заштитити јавни интерес у простору. Радити на унапређењу Закона о уређењу простора и грађењу у дијелу прецизнијег дефинисања јавног интереса и одговорности свих актера у процесу планирања и управљања просторним развојем. (Влада РС, општинске/градске управе)
• Извршити хитну имплементацију ППРС до 2025. год. у домену заштите природе у све просторне планове општина.
• У припрему израде новог просторног плана РС укључити академску заједницу. Формирати Савјет за израду просторног плана који ће, у циљу јачања стручних капацитета, у свом саставу да има представнике свих референтних катедри са државних универзитета у Републици Српској, а не само декане факултета, као до сада.
• Под хитно направити ИНТЕГРАЛАН ПРЕГЛЕД СТАЊА ПРИРОДЕ и оцјену угрожености од легалних и нелегалних активности у простору. Објавити и учинити јавно доступним регистар свих локација геолошких истраживања, експлоатација шуме, минералних сировина, каменолома, соларних електрана, радова на изградњи МХЕ, депонија отпада са ознакама да ли су садржаји и активности легални или не. (Министарство просторног уређења, грађевинарства и екологије, Министарство енергетике и рударства, Министарство пољопривреде, шумарства и водоприврде, Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа у сарадњи са ЈЛС, привредним субјектима, образовним сектором, становништвом и активистима).
• Збрињавање отпада у руралним и урбаним срединама по стандардима ЕУ треба бити приоритет РС, као и санација и рекултивација дивљих депонија. За непоштовање правила уводити казне. РС -ЕКОЛОШКА ДРЖАВА! (Влада РС, општинске/градске управе)
• Паралелно са овом акцијом хитних мјера у циљу заустављања даље деградације простора, радити на јачању еколошке свијести становништва, а нарочито дјеце школског узраста о значају животне средине.
• Под хитно направити регистар природних и културних пејзажа на територији РС (Републички Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС, академска заједница). Ово је била обавеза још по Закону о заштити природе из 2015. Министар је, по том закону прво требао донијети правилник о идентификацији пејзажа, који никад није донесен. У новом Закону о заштити природе (2024.) тај правилник је избачен, а пејзажи се спомињу као саставни дио система природних добара. КАКО ЋЕ СЕ ОНИ УОПШТЕ ИДЕНТИФИКОВАТИ И ШТИТИТИ?) –(ОДГОВОР: интеграција система планирања и заштите природе кроз хитну израду просторних планова и интензивирање послова на проглашењу заштите природних добара)
• Успоставити еколошку мрежу и интегрисати је са европском мрежом Natura 2000. (још увијек није остварена ова обавеза!). (Министарство просторног уређења, грађевинарства и екологије).
• Убрзати активности на изради просторних планова подручја посебне намјене у циљу проглашења и заштите нових подручја природних добара (Министарство просторног уређења и грађења). Неприхватљив је и крајње неодговоран пасиван рад Министарства просторног уређења, грађевинарства и екологије у овој области. (Од планираних 15-20% територије РС под заштитом природних добара до 2025, заштићено је мање од 3% територије. У међувремену, ово министарство перманентно даје сагласности на реализацију концесија на природна добра и ресурсе на основу недовољних и спорних претходних радњи на пољу заштите животне средине).
• Зауставити издавање концесија на природне ресурсе до постизања циљева из области заштите природе дефинисаних ПП РС до 2025. (20% заштићене територије са прописаним мјерама заштите природе). (Влада РС)
• Усаглашавање Закона о концесијама и Закона о геолошким истраживањима (измјене из 2024.) са Законом о уређењу простора и грађењу (усаглашавање локација и зона које су под утицајем концесија са просторно-планским документима ширег простора, благовремено укључивање јавности и продужен јавни увид на процјене и студије утицаја на ж. средину са 15 на 30 дана, поновно враћање права ЈЛС да одлучују о питањима истражних радова и експлоатације минералних сировина на својим територијама и др.). (Министарство енергетике и рударства, Министарство просторног уређења, грађевинарства и екологије)
• Закон о природним ресурсима, који је у припреми, требао би експлоатацију природних ресурса ставити искључиво у функцију националног развоја, односно јавног интереса, па би свака будућа концесија морала бити врло транспарентна. Давање намјене неком простору, без обзира на насељеност, мора се стручно процјенити са циљем дугорочне одрживости и користи по заједницу. Из тог разлога важно је интензивирати успостављање одређеног степена заштите за подручја која имају природне и културне вриједности, прије него што буду отворене тзв. инвеститорима. (Влада, Народна скупштина)
• Одговорна и компетентна оцјена квалитета извјештаја о стратешкој процјени утицаја, процјени утицаја и студији утицаја на животну средину од надлежних органа. На терену су бројни проблеми са издатим рјешењима о концесијама (Спорни капацитети министарства и надлежних институција. Укључити експерте и представнике релевантних катедри са државних факултета у одлучивање о квалитету документације у области заштите животне средине ). (Министарство просторног уређења, грађевинарства и екологије)
• У оквиру енергетског и климатског плана РС (који још није донесен, иако је Законом о енергетици предвиђен), инсистирати на истраживању потенцијала геотермалних вода у циљу већег учешћа овог вида обновљивог извора енергије у енергетском развоју РС.
• Под хитно покренути израду стратегије одрживог руралног развоја територије Републике Српске, која ће на интегралан начин разматрати све ресурсе и потенцијале у њиховим међуутицајима у циљу одрживог и отпорног развоја простора и заједнице. У њену израду треба да буде укључена академска заједница кроз представнике свих референтних катедри са државних универзитета у Републици Српској, представнике АНУРС-а, привредне коморе РС, стручне и шире јавности, уз поштовање начела јавности и транспарентности рада, партнерства и социјалне укључености. (Министарство просторног уређења, грађевинарства и екологије)
• У систем планирања увести нови просторно-плански документ –зонинг руралног подручја, који се односи на планирање руралних насеља, регија, културних и природних пејзажа.
• Предлаже се успостављање регистра становништва који се може водити и на нивоу ентитета, и на нивоу ЈЛС са много више показатеља него званични попис по ЕУРОСТАТ-овој методологији. Немогуће је објективно сагледати и планирати потребе становништва, инфраструктурна улагања и просторну организацију без увида у демографске прилике укључујући праћење вањских миграција. (Влада РС)
• Покренути процедуру израде креативне стратегије за одрживи развој градова у РС (АГГФ и ПМФ УНИБЛ –носиоци израде) са генералним смјерницама за израду урбанистичких планова градова у РС. (Министарство просторног уређења и грађења, УНИБЛ).
• Створити механизме за законитост рада скупштина градова и општина, укључујући и област урбаног развоја. (општинске/градске управе)
• Створити механизме за обезбјеђење стручних капацитета у комисијама за урбанизам градова и општина. (општинске/градске управе)
• Снажнија интеграција академских истраживања, образовног процеса и пројеката у систем планирања и управљања одрживим просторним и урбаним развојем. (Министарство просторног уређења, грађ. и екологије, АНУРС, факултети)
• Донијети методологију интегралног просторног и урбанистичког планирања као прилог Закону о уређењу простора и грађења од стране референтних катедри на УНИБЛ, чији би носиоци израде били АГГФ и ПМФ).(Министарство просторног уређења, грађевинарства и екологије, АГГФ, ПМФ УНИБЛ).
• Унаприједити процес партиципације, тј. учешћа јавности у одлучивању о јавном интересу у урбаном простору, као и јавности и транспарентности рада на пољу урбанистичког планирања и управљања урбаним развојем. (Влада РС, општинске/градске управе)
• Поновно оснивање државног института за стратешко просторно планирање, уз сарадњу са свим референтним катедрама на државним универзитетима у РС. (Влада РС)
• Поновно оснивање државног института за испитивање материјала и конструкција на пољу грађевинарства уз сарадњу са АГГФ-ом и осталим референтним катедрама на државним универзитетима у РС. (Влада РС)
• Радити на стварању бољих општих друштвених услова за професионалан рад струке у пракси на пољу просторног и урбаног планирања, израде техничке документације и грађења (поштовање закона, смањење корупције, негативан утицај тржишта на струку и др.). (Влада РС, општинске/градске управе)
• Инжењерска комора треба да профункционише у свим капацитетима и на транспарентан начин рада. Да се заштити струка која је понижена, стављена потпуно под утицај приватних инвеститора и доносиоца одлука. Да се побољша њен статус, али и да се створе механизми за заштиту професионалне етике и одговорности у стручном дјеловању. (Инжењерска комора РС)
• Ажурирати јединствени просторно-информациони систем на нивоу републике и на нивоу ЈЛС. Поново покренути Јединствени просторни информациони систем Републике Српске (ЈПИС), са Просторним планом РС и учинити га јавно доступним (Open Data). Овај ГИС систем треба постати централни регистар планске, стратешке и студијске документације, мјесто за претраживање кључних садржаја за планирање и управљање просторним ресурсима Републике Српске и њених ЈЛС.
• Већа међуинституционална сарадња на пољу планирања и управљања просторним развојем: академска заједница, образовање, струка, привредни сектор, цивилно друштво, институције и службе локалне и државне управе.